Масени удео воде, у којој је отопљена већина воћних састојака, износи 70 до 90%. Вода у воћу има важну физиолошку улогу јер активира лучење у желуцу и цревима, те повољно делује на бубреге и кожу. Сви састојци воћа, осим воде, чине његову сув део, а могу бити топљиви и нетопљиви у воћном соку. Топиви воћни састојци су: шећер, киселине, неке обојене ствари, те део минералних и пектинских твари. Нетопиве састојке чини целулоза, скроб, те део пектинских и минералних ствари. Важност воћа је и у том што обилује витаминима. Особито има много витамин Ц: ружин шипак, лимун, наранџа, киви, јагода, купина итд.), провитамина А (ружин шипак, ананас, марелица, бресква итд.) и витамина Б-комплекса (банана, јабука,шљива, јагода итд.). Највише витамина налази се испод коре воћа тако да се гуљањем сировог воћа губи доста витамина. Осим витамина, врло важан састојак воћа су и воћне киселине- лимунска, јабучна, винска и др. Оне дају свежем воћу угодан киселкаст укус. У воћу их има 3 до 4%. Минералних ствари, попут соли калцијума, калијума, фосфора, натрија, гвожђа и др. у воћу има приближно 1%. Ензими у воћу имају улогу органских катализатора у биохемијским процесима. Они су узрочници промјена боје и мириса појединих врста воћа.